Srebro se pored zlata ubraja u plemenite metale. Karakteriše ga mekoća, rastegljivost i lako kovanje. U dalekoj prošlosti se koristilo za pravljenje nakita pa je zato pogodno za oblikovanje i izvlacenje tankih žica. Zbog svojih posebnih hemijskih i fizickih osobina njegove legure mogu naći primenu u raznim oblastima elektrotehnike.
Za razliku od zlata, srebro se nakon dužeg stajanja na vazduhu prevlači tankim crnim slojem. Srebro je zajedno sa zlatom poznato od davnina. Korišceno je u trgovini kao oznaka za vredost. Od njega je, kao i od zlata, bio kovan novac i nakit. Stari nazivi za srebro su proizašli iz njegovih osobina kao što su sjajnost i belina. Često se udružuje sa bakrom, zlatom i drugim plemenitim metalima.
U velikim količinama, srebro se koristi za pravljenje nakita, posuda, ukrasa i kovanje novca. U čistom stanju od njega je nemoguće napraviti bilo kakve čvrste predmete iz razloga što je čisto srebro isuviše meko. Da bi se moglo napraviti sve navedeno, srebro se meša najčešce sa bakrom. Interesantno je pomenuti da se srebro u srednjem veku koristlo za više namena kao što su dezinfekcija vode, prilikom skladištenja hrane, lečenja rana i opekotina.
U 19. veku mornari su stavljali novčice od srebra u burad sa vodom ili vinom da bi dezifinkovali tečnost za piće. Pomenućemo takođe da čisto srebro ne tamni na vazduhu. Ako potamni to je znak da se u vazduhu nalazi sumpor.
